|
Onog trenutka kada su računari zaživeli po celom svetu, a ne samo na engleskom govornom području,
javili su se problemi sa nacionalnim znakovima. ASCII je već bio popunjen, pa je jedno od prvih rešenja
bilo da se pojedini simboli "žrtvuju". Tako su kodne reči rezervisane u ASCII-ju za '@', '[', '\',
']', '^', '`', '{', '|', '}', '~' kod nas pridružene simbolima 'Ž', 'Š', 'Đ', 'Ć', 'Č', 'ž', 'š', 'đ', 'ć', 'č'
i tako je nastao YUASCII ili YUSCII. Time se izgubilo na jednoznačnosti (različitim simbolima odgovaraju iste kodne reči), a pomenuti žrtvovani
simboli nisu mogli da se nadoknade, što je pogodilo sve one koji su ih koristili, pre svega programere. Iako se
i danas mogu naći tekstovi u YUSCII-ju, njegovo vreme je prošlo. Ne samo što su YUSCII fontovi jako ružni,
oni i kvare vid. Stoga se treba prilagođavati modernom vremenu.
|