Konstante i promenljive

Konstante

U okviru jezika VBA postoje dve vrste konstanti:

Ugrađene konstante (literali)

Celobrojne konstante (23, 456, -234 itd). Vrednosti tipa Integer i Long.
Realne konstante (23.34, -4.9E-20). Vrednosti tipa Single i Double.
Niske ("Tekst pod navodnicima", vbTab, vbCr, vbLf, vbCrlLf = vbNewLine). Vrednosti tipa String.
Logičke konstante (True i False). Vrednosti tipa Boolean.
Datumi (#10/24/02#). Vrednosti tipa Date. Format je #mm/dd/gg#, gde je m mesec, d dan, a g godina.

Konstante koje definiše korisnik

Sintaksa za definisanje korisničkih konstanti je

Const imeKonstante As Tip = vrednostKonstante

Npr,

Const BROJ_MESECI As Integer = 12

Promenljive

Promenljive se koriste u programu za čuvanje podataka i to:

ulaznih podataka programa,
podataka koji su dobijeni kao međurezultati izračunavanja u programu, i
izlaznih podataka programa.

Njihov naziv dolazi otud što se vrednost promenljivih tokom programa može menjati.

Tip promenljivih

S obzirom da se podaci u računaru čuvaju kodirani binarnom azbukom, a jedna binarna niska može da se interpretira (dekodira) na razne načine (npr. kao karakter 'A' ili kao dekadni broj 65), neophodno je svakoj promenljivoj pridružiti njen tip. Tip promenljive određuje koje su dozvoljene vrednosti promenljive, i koje operacije mogu da se izvode nad tom promenljivom (tj. u kojim izrazima promenljiva sme da se pojavi kao sastavni deo). Takođe, tip promenljive određuje na koji način će njen binarni sadržaj biti interpretiran.

Detalji o tipovima u programskom jeziku VBA

Deklaracija promenljivih

Deklaracijom promenljiva započinje svoj "život" u programu. Smisao deklaracije je da se u memoriji odvoji lokacija za smeštaj podatka željenog tipa, a kojoj će se pristupati ne preko njene memorijske adrese već preko željenog imena.

Deklaracija promenljivih prostog tipa u VBA

Deklaracija promenljivih prostog tipa u VBA se obavlja naredbom Dim čiji su opšti oblici:

 Dim imePromenljive As prostTip

Npr,

 Dim godina As Integer

Inicijalizacija promenljivih

Pre no što se započne sa korišćenjem promenljive, neophodno je da ona poseduje nekakvu vrednost. Dodeljivanje početne vrednosti promenljivoj se naziva inicijalizacija promenljive. Inicijalizacija promenljivih prostog tipa se obavlja naredbom dodele Let, dok se promenljive koje predstavljaju reference na objekte inicijalizuju naredbom dodele Set.

Mađarska notacija

Mađarska notacija je dogovor o imenovanju promenljivih u programiranju. Ovde ćemo ilustrovati jedan oblik te notacije kod kojeg prefiks imena promenljive ukazuje na njen tip, dok ostatak imena ukazuje na namenu promenljive. Prefiks je obično skraćenica (3-4 slova) koja se lako pamti i koja asocira na tip promenljive. Prefiks se piše malim slovima. Ostatak imena su spojene reči koje označavaju namenu promenljive, pri čemu je prvo slovo svake reči veliko, dok su ostala mala.

U tabeli su navedeni najčešće korišćeni prefiksi za imena promenljivih određenog tipa u programskom jeziku VBA. Npr. iDan može da predstavlja ime celobrojne promenljive koja sadrži redni broj dana (1-31), sDan - promenljivu tipa String (tekst), koja čuva ime dana u nedelji ("Ponedeljak" - "Nedelja"), dok bJeParan predstavlja promenljivu logičkog tipa čija vrednost (True ili False)pokazuje da li je neki broj paran ili ne .

Prost tip	Prefiks naziva promenljive	Primer
Integer	i	iDan
String	s	sDan
Boolean	b	bJeParan

Opseg važenja promenljivih i potprograma

Izraz "opseg važenja" (eng. scope) se koristi za opis uslova pod kojim se može pristupiti promenljivoj, odnosno uslova pod kojim se može realizovati poziv potprograma. Kao sinonim za opseg važenja još se koristi izraz "vidljivost".

U zavisnosti od mesta i načina na koji je promenljiva deklarisana, njoj se može pristupiti:

samo u okviru jednog potprograma u kome je deklarisana (lokalna promenljiva). Da bi promenljiva bila lokalna, potrebno je deklarisati je u okviru nekog potprograma (procedure ili funkcije);
samo u okviru svih potprograma jednog modula u kome je deklarisana (promenljiva modula). Da bi promenljiva bila promenljiva modula, potrebno je deklarisati je na početku modula pre definicije prvog potprograma (dakle, deklaracija mora biti izvan bilo kog potprograma). Sem uobičajene deklaracije (Dim), da bi se naglasilo da se radi o promenljivoj modula, može se koristiti i ključna reč Private umesto Dim
samo u okviru svih potprograma svih modula jednog projekta u kome je deklarisana (promenljiva projekta). Da bi promenljiva bila promenljiva projekta, potrebno je deklarisati je na početku modula pre definicije prvog potprograma (dakle, deklaracija mora biti izvan bilo kog potprograma), ali se u deklaraciji umesto Dim mora koristiti Public. Da bi se sprečilo da tako deklarisana promenljiva bude globalna, neophodno je da se na početku modula u kome je deklarisana nalazi Option Private Module.
u okviru svih potprograma svih modula svih projekata (globalna promenljiva). Da bi promenljiva bila globalna promenljiva, potrebno je deklarisati je na početku modula pre definicije prvog potprograma (dakle, deklaracija mora biti izvan bilo kog potprograma), ali se u deklaraciji umesto Dim mora koristiti Public. Da bi se sprečilo da tako deklarisana promenljiva bude promenljiva modula, neophodno je da se na početku modula u kome je deklarisana NE nalazi Option Private Module.

U zavisnosti od mesta i načina na koji je potprogram definisan, on se može pozvati:

samo iz potprograma modula u kome je definisan pozvani potprogram (potprogram modula). Neophodno je da ispred definicije potprograma stoji ključna reč Private (Private Sub, odnosno Private Function).
samo iz potprograma projekta u kome je definisan pozvani potprogram (potprogram projekta). Neophodno je da ispred definicije potprograma ne stoji nijedna ključna reč, ili da stoji ključna reč Public. Da bi se sprečilo da tako definisani potprogram bude globalni potprogram, neophodno je da se na početku modula u kome je definisan nalazi Option Private Module.
iz svih potprograma ma kog projekta (globalni potprogram). Neophodno je da ispred definicije potprograma ne stoji nijedna ključna reč, ili da stoji ključna reč Public. Da bi se sprečilo da tako definisani potprogram bude potprogram modula, neophodno je da se na početku modula u kome je definisan NE nalazi Option Private Module.

Vidljivost promenljivih koje predstavljaju svojstva objekata, kao i potprograma koji predstavljaju metode objekata biće posebno obrađena u odeljku Pristup članovima klase.